Око 40 одсто запослених у градским и општинским управама у Србији прима минималац, подаци су Синдиката управе Србије, који су прилично непознати, а супротни стереотипу о сигурном и добро плаћеном “државном послу”.
Оваква информација о “распрострањености” минималца у шест градских и пет општинских управа у Нишу саопштен је недавно, у разговору представника Синдиката градске управе са градоначелницом Драганом Сотировски.
У Синдикату управе Србије кажу да идентичан податак важи и за све остале градове и општине у Србији, уз напомену да је ситуација у општинама, посебно оним мањим-још и гора.
Разлог за минималце “административаца” у локалним самоуправама је Владина Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, која је донета још 2008. године.
Она је “омогућила” да минималне зараде, као и оне које су испод тог износа примају запослени са основним и средњим образовањем, а да локалне самоуправе из буџета дотирају ниже зараде до “прописаног” минималца.
“Све то је несхватљиво и мора да се мења. Бунили смо се, штрајковали, у једном тренутку, док је градоначеник био Милош Симоновић, успели смо да подигнемо зараде за 10 одсто у односу на Уредбу, што је, такође, ништа, али оне су, са доласком градоначелника Дарка Булатовића опет враћене на старо. А још је горе у мањим општинама у Србији, у којима минималац примају и запослени са високим образовањем”, каже за Данас службеник у једној од нишких градских управа.
Петар Мићовић, председник Синдиката градске управе Ниша, прецизира да од 800 радника у нишким градским управама који су запослени за стално, на одређено или по уговору о привременим и повременим пословима, њих 300 има основну и средњу школу.
„И радници са основним и они са средњим образовањем примају зараде које су ниже од минималца, па је Град у обавези да им сваког месеца надокнађује разлику до минималца“, каже.
Он додаје да се „у овој земљи тешко живи и са платом већом од минималца, а камоли са минималцем“.
„Покушавамо да помогнемо људима колико год је у нашој моћи – и кроз солидарну помоћ и кроз доделу помоћи поводом ковид епидемије, и кроз помоћ због енергетске кризе током зиме. Али, људи би више волели да иоле пристојно живе од плате коју су зарадили него од помоћи”, каже Мићовић за Данас.
Слађан Бобић, председник Синдиката управе Србије, каже да је та синдикална организација покренула иницијативу да се Владина Уредба из 2008. године измени или донесе нова, како би се платни коефицијенти увећали.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kako-izgleda-test-na-konkursu-za-posao-u-drzavnoj-upravi-404-primera-pitanja/
У децембру прошле године имали су састанак са представницима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на којем су разговарали о томе, а у току овог месеца разговори ће се наставити у оквиру социјалног дијалога.
“Од јануара ове године основица за плате увећана је за 12,5 одсто, али ће упркос томе веома велики број запослених у локалним самоуправама и даље примати основну плату која је испод минималца, а локалне самоуправе из буџета дотирати разлику. И са тим увећањем, рецимо, радник у градској управи Ниша са основном школом примаће износ од 28.446,27 динара, у који улази плата, топли оброк и регрес. Виши референт са средњом школом примаће 41.708 динара, у који такође улази топли оброк и регрес. У општинама је све то још горе”, каже Бобић за Данас.
Он каже да најновије увећање основице већ не покрива пројектовану инфлацију и раст цена на мало. Оно ни приближно не омогућава пристојан живот, додаје.
“Људи заиста јако тешко живе. Негодују. Све поскупљује, од комуналних услуга до продавница. Имамо њихову подршку за нашу иницијативу да им се омогући пристојна зарада и живот, и инсистираћемо на томе”, каже.
Према подацима Синдиката управе Србије, у локалним самоуправама је запослено 54 одсто радника са високим образовањем, девет одсто са вишим, 30 одсто са средњим, а седам одсто са основним образовањем.
У Србији има 145 општина и 29 градова.
А дневница за службени пут – 150 динара
“Дневница за службени пут радника у градској и општинској управи је 150 динара. За ту дневницу потребно је да он буде на службеном путу дуже од 12 сати, а ако не буде, примиће и мање од тога. Шта да ради са ‘толиком’ дневницом, пита Слађан Бобић.
ИЗВОР : ДАНАС